Somovina Mije Alasa

Ovaj ručak mora da počne veselo.Uz ljutu salatu i još žešću rakiju.Jede se napolju,pred krčmom.Posle salate sipa se čorba od mešavine ribe.Proceđena i takođe ljuta.Onda se pravi mala pauza .Vadi malvazija iz vlažnog peska,jer je to u ovom slučaju frižider.I kada se čaše ukrste,iznese se somovina,uz onu istu salatu koja se služila kao uvod.Samo što je ovoga puta druga činija u pitanju.Košulju treba izvaditi iz pantalona.Kaiš popustiti;a sve ružne misli otkloniti iz glave.Treba se predati.

Ručak pravimo od komada velikog soma.Taj komad ne sme da veći od tri kilograma ni manji od dva.Oslobodimo ga se sive kože i masti,pa sečemona podjednake manje komade.Osolimo i stavimo na dno činije preko komada somovine tanko rendana crna luka,vezu peršuna isitnjena ,nekoliko većih dugačkih paprika takođe isitnjenih,malo suve tucane paprike,malo bibera i kamen.Zatim odnesemo na hladno mesto i ostavimo tako da da stoji četiri sata.Kad to prođe ribu vadimo i slažemo u dugačak  zemljani đuveč,tako da između svakog komada bude luka u kome je riba prespavala.Kad sve izređamo obložimo peostalim lukom,nalijemo dve šolje usijana ulja i nosimo u rernu.Riba je gotova kad luk požuti i porumeni,za vreme pečenja ribu stalno prelivamo lukom i uljem u kome se peče.Salata je ista .Vino isto.Ovaj ručak nema kraja ,on je takvog ranga ,da neosetno prelazi u užinu pa onda u večeru.Najprikladnije je posle ovog ćevapa praviti rusvaj na obali .Igrati,podvriskivati .Na kraju krajeva skočiti u trbuh basu pa sesti i piti i odahnuti.I opet jesti jer ovako spremljen som nikada ne može da ogadi.Mija Alas ne mari za melšpajz.Posle ručka obavezno crtanje flomasterom i pisanje golicavih stihova u vezi sa ribama.Za prošlost se ne mari.