Sećanje na detinjstvo

Kako malo treba da se čovek seti nekih, dana iz detinjstva, koja su hteli mi to priznati ili ne, bili lepi i bezbrižni, bez puno luksuza kako u svemu, tako i u hrani.Trčali smo sa kriškom hleba u ruci, igrali se, i sećate se kad vam sličajno namazana kriška padne iz ruku, kao po nekom pravilu padala bi na namazani deo.Nismo je bacali, oduvali bi prašinu sa nje i nastavili jesti.Nekad je to tako bilo.Možda bi se i danas neko od mališana obradovao ovakvom namazu.Pa mame priuštite bar nekad to svome mališanu.