BRUJETIN OD LIGNJE S BOBON I BLITVON

1. Zainatila se ja napravit kaštelanski brujetin iliti sipu s bobon na tragu Mucikine ricete. Kako se glavni glumac iz te ricete razbolia (čitaj - nima sipe), njegovu ulogu je preuzela lignja vulgaris po paroli „snađi se druže“ . Mi smo generacija iz tega vrimena kad se moralo snalazit na sto miljuna načina zbog radi svega. Samo jedan primjer (a moglo bi se roman napisat!). Kako ni bilo, nekada davno, konfekcije ka danas ča se štanpa leva-leva i za male pare tako da robu nakon upotribe ne moraš ni prat, samo je itenš (ipak najboje je darivat nekon potribiton, druga opcija prodat priko Njuškala il slični portala i foruma svoju zalihu koja već jako opterećuje armerune, a najgora varijanta je bacit u škovace, mada će i tu niko pribirat pa nać...il se minjat s prijon za njenu robu – to često rade s dičinjon robon), onda smo mi sami šili i pleli.

I tako ulovjene lignje od takujina (ovo se u nas reče za ribu sa peškarije di bi ribari amateri kupili ribu nakon neuspješna ribolova, pa se onda falili doma ča su ulovili) odmrzniti, očistiti i na krupnije nasić zato ča su ove moje malešne bile i nima potribe sickat usitno, ne bi od nji ništa ostalo, jerbo uđu u se  ka telaruša.

1. Kod čišćenja je najbitnije da se uvati crnilo jer kako ćemo glumit da činimo sipu. Je da je tega crnila zanemarivo malo, al isto daje niki gušt. A i čitala san da je crnilo od lignje stvarno crno za razliku od sipe koje baca sephiu.

Kumpire nasickat, naravno, to ni ne triba spominjat, mada ja ove sasvin mlade ni ne gulin od korice, ne smeta me ono malo ča pluta naokolo...iako, moj savit, za ovake stvari taki mladi nije baš najboji, ne pusti škroba pa bude vodenasto, meni su najboji sridnjovični ka kompromis, stari su najboji kad i i ne vidiš... u pireima, njokima i sl. U mladima se gušta, brate mili, osin u mislima, dakako vengo s pečenin mladin janjcen il telcen – mlado i mlado, uf!

Opet ja odluta...Lignje, kumpir i bob (vi sritnici koji imate svoj friški il zaleđeni, baš van zavidin, ja kupin smrznuti pa je i to dobro, more se ovo činit u srid zime i mislit o proliću) malo provrtit na uju, pravemu, naravno, jer kakoš brujet pravit pravi pravcati, tu nima nike glume, boje ti je onda odustat od predstave (nisan uje stavila u sastojke jerbo se podrazumiva da ide, ko je vidija činit išta nasuvo, jel tako, ni izist ne moreš brez podmazat grlo su čin, o onin stvarima da i ne govorin).

1. Stavit vode i šalše ako imate već gotove, to van je onda skraćivanje kuvanja stonasto. Ja uvik šalše kuvan dosta, uvik dobro dojde i mi je volimo jako. Nekad je to prava, makar za me, samo sa dosta luka-češnjaka, mrvu cukra da ubije kiselost i petrusimulon, a more i bosiljak. Taka šalša mi je najboja uz leše janjčića – tako san to i prvi put jila, kad san tek ovamo doselila u moje rodice, bog jon da mira gori nakon svi muka ča je prošla ovdi doli. Nisan prija nikad jila leše janjca, a bome ni tu šalšu. Mater bi uvik radila paradajz-sos, ova šalša je bila jubav na prvi pogled i itnila je u zaborav ti paradajz-sos za svagda. Ako nimate šalšu i ne dan van se činit sad i to, ča sasvin razumin, ni ja se ne držin ricete ka pija plota, prilagodin sebi, onda s početka priče stavite kapulu-luk šufigat na uje da malo povene, pa poslin, u ovoj fazi, ubacit pome. Ma more se čak i brez, znate vi ono moje – kako van drago! To onda rečete da je na bjanko i basta...

1. Ovo van ja sve pričan dok se brujetin kuva, da van prođe potribno vrime jerbo se blitva stavi prid kraj, njoj ne triba puno. Ja san imala ostatke od onega ručka. Baš mi se sve lipo namistilo. Čak i ribe san imala. Ostalo svega, a šteta bacit. Ne zaboravit onu mrvu crnila ča smo potopili bili u malo vode. I malo bilega vina, ne preveć, mora i vama ostat za posli obida. Ide bilo jerbo je ovo liht verzija koja dozvoljava da se vidi ča se jide, ne skrivam ni crnin vinon ni su puno crnila, e!  Oni prošek iz kaštelanske ricete popijte ka aperitiv dok kuvatate, glupo bi bilo trošit u ovo, taman posla.

Ovako obogaćenu verziju, su blitvon, poslužite teplu. Bome ne zaostaje nimalo za kaštelanskin! Još je stari car Dioklecijan sadija blitvu u ovoj svojoj vikendici onda kad je rišia otić u prijavrimenu penziju i reka da mu je draže to radit vengo se bavit vladavinon. Pametan čovik! Evo da bi ovu ricetu mogla prodat pod splisku i falit se da su splićanke lipše no kaštelanke, ka u pismi.