BOGATI RECESIJSKI RUČAK

Vi sad gledate sliku i na livu bandu vidite kosti i još nekakvu bezličnu jarpu i mislite – evo je na, sigur će opet počet  sa svojin „ništa se ne baca“...aaa, tu san vas čekalaaa! Lipo san van  namistila baketinu da se uvatite ka grdelin, ka frzelin, ka faganel, kako lovidu tićari tice pivice...ol kad ribari stavidu ješku za ulovit bokun ribe sa kraja ol sa malega kajića. BACILA SAN SVE TO!!! Judi moji jel to moguće??? Biliv or not biliv... pa nisan ja baš iz Podgore!  (Naime, urbana legenda kaže da tamo nima tica jerbo nimadu ni mrvice kruva izist, tolko su š.... šparni.) Kad smo već blizu Podgorana,  znate kako Bračanin kuva crne rizi? A biće od sipe,  rečete oma. A, e, kako da ne -  skuva rizi na bilo, pa ugasi sviću.

Vratimo se mi poslu i onoj jarpi o kosti i sala. Ča mi bi da bacan sve to? Pa judi moji, nisan baš tolki dušmanin našemu zdravju!  Stariji svit, ka ča smo nas dva penzića, najviše triba pazit na zdravje (mislin, ono, svak triba pazit na zdravje...stara je rič – čuvaj se i bog će te čuvat...ma kad si mlad ne pada ti na um, pa sad pita starost di je bila mladost) jerbo ča mu je drugo priostalo...nima više arčenja do zore ka kad smo bili mladi, nima više oni lipi stvari o kojiman ne smin govorit, finili su Mare bali...

I da doturi ne zabranjivadu masno i slasno zbog kolesterola, cukra, tlaka, gihta i pitaj ti boga zbog radi čega se sve ne smi jist - stari svit ne ji puno, ka tić...ma oli se trošidu puno? (Jeste vidli kako nama dvoma uvik nešta priostaje, kruv smo danas takli, dvi fetice, nakon tri dana brez itijedne mrvice). Statistike kažedu da se u nas najviše troši na spizu. A biće da je, naročito ko ima dicu, muškiće posebno, o oniman u pubertetu, u razvoju, koji metu sengviče o metra ka o šale da i ne govorin. Znate vi to dobro. E sad, ako starijen svitu ne triba puno za izist, onda ni ne trebaju vele šoldi, jel tako? Znadu to dobro sve naše vlade i onda dadu adekvatne penzije - na, dosta van to! Oli arčite i bančite, oli putujete, oli ranite dicu, oli plaćate školarine, oli se moderate  – ma našta trošte te pineze za gospu, osin na likarije (e tu ste pritirali, otiće nan zdravstvo na inkanat)? Ma i to ča van dajemo je priko svake mire, al dobro, nek se zna da smo mi socijalna država...

Tako ja danas, po svin pravilima zdrave prehrane, bacin to masno i prekršin morebit koju božju zapovid...al zarad zdravja i u pakal san spremna poć! Ostatak crvenog mesa (koji, isto kažu, nije zdravo, al ja ništa više ne virujen – danas kažu vako, sutra nako) pripremila za ražnjiće kako to svak zna. Jedino san se malo razigrala i novin začinima  – to ja krišon od ovega moga, dodan pinku od svega da ne „preuzme“ okus. (Vidin ja da on to ništa ne konta, pa se doze postepeno povećavaju...psssst!)

Dok meso jubuje (uvik u mene nika jubav)  su ujen i začinima, išla san sasut so koje je bilo ostalo taman na rezervi. I onda uvik ista pisma – sujen sve po spisku tvorca ove ambalaže koji je izumislija ovako malu bužu za sipanje, još mi lipo napiše di da otvorin, ka da san mona pa ne znan otvarat...ma neš me ti učit pameti, ti i tvoja mala buža, ka da iman cili božji dan vrimena za usut pokila soli. A, e, kako da ne... Vengo drugo san van tila reć. Vidite tu etiketu o mesa? Jel vidite cinu? E, zbog sveg današnjeg troška ide pod recesijski obid – 20 kn za dvi osobe oliti 10 kn za jednu. Ma ne moš sengvič izist za tolko! A zašta je u naslovu „bogati“? Pa kako da nije, piše lipo na etiketi - 3 komada, 60 deki , a za nas dvoje priko svake mire. Bogati, pa praznik je, red se onda počastit, taki je red i običaj. Boje da propane selo vengo običaj !

Ono povrće  „love story“ od jučera (oni koji nisu pratili štoriju neka znadu da ovo bilo nije kumpir jerbo on ne bi bija dobar za danas, to su tikvice i korabica) san na vrime izvadila iz frižidera da se adata na sobnu temperaturu (Split  - 13 sati - 25 stupnjeva u ladu). Još se malo grijalo kraj moji „gradela“ (živila meni ova moja tava, kako bi ja u zgradi brez nje gradelavala) . Mesa je bilo prikoviše, kako morete vidit, i osta je jedan mali ražnjić za „ako ko slučajno naiđe“ (to ka i onaj „fildžan viška“).Cila kuća zavonja kad ja gradelajen, dim izlazila kroz vrata koja su čipo kraj špakera, tu nikakve nape ne pomažu. A i nije fer da susidi ne patu malo!

I to je to... Kako je ovi moj jučera bija samo na rizima, nije se žalija na štumik vengo da ga boli nešta ispod, pa san ja rekla – aj, dobro je kad nije štumik, onda danas moš jist - pa je sve izi... i oni „ražnjić viška“ jerbo niko nije slučajno naiša.