Ako vas put nanese u ovaj deo Baranje nemoguce je da prodjete kroz selo Vardarac, a da ne primetite veliku figuru petla i u pozadini prekrasnu starinsku kucicu u cvecu s velikim natipsom "Darócz" na krovu. Taj restoran je poznat po finoj domacoj kuhinji i prijatnoj atmosferi. Zapravo je pravi mali muzej starinskih stvari i mesto koje ce oduseviti sve nostalgicare.
Na putu iz Osijeka preko Bilja prema Knezevim Vinogradima, ili kako stari Baranjci kazu prema Suljosu, nalazi se selo Vardarac. Nalazi se na pola puta izmedju Bilja i sela Lug. Selo je vecinski naseljeno Madjarima i poznato je po odlicnoj mlevenoj paprici.
Vardarac je poznat i po neobicnom obicaju koji se odvija u vreme fasangi, odnosno pokladnih svecanosti. Poznat je po jedinstvenoj manifestaciji Kakasütés. To u slobodnom prevodu s madjarskog jezika znaci "lupanje ili udaranje petla". Manifestacija ima stoletnu tradiciju, ali je u novije vreme nestala. 2003 godine obnovila ju je lokalna omladina. U tom dogadjaju Vardarac se vraca u neka prosla vremena kad su se mladici u maskama petlova, u zapregama vozili seoskim ulicama te ugledavsi slobodnu devojku plesali oko nje. Devojke, povezanih ociju, s dugim kolcem u ruci, nastoje pogodini umjetnu petlovu glavu zakopanu u zemlju. Ona koja to prva napravi po narodnom verovanju prva ce se udati. 🙂
Na zelenoj povrsini ispred restorana "Darócz" nalazi se figura velikog petla kao simbol tog sela.
Selo je poznato po restoranima "Citadela" i "Darócz". Na nasem nedavnom godisnjem odmoru vracajuci se iz Osijeka prolazili smo kroz ovo selo i svratili smo u restoran "Darócz" na pice. Odmah mi se dopala terasa ukrasena crvenim muskatlama.
U svaki detalj restorana ulozena je paznja, od rucno vezenih zavesa i stolnjaka do starinskih stvari sacuvanih od zaborava. Cak i konobari na kosuljama imaju izvezene cvetne motive.
Paznju mi je privukao prekrasni starinski luster na terasi restorana.
Moleraj na zidu i krpare podsetili su me na detinjstvo.
Ovo mesto je pravi mali muzej starinskih stvari.
Naravno bila sam znatizeljna kako restoran izgleda unutra pa sam pitala konobara da li mogu da pogledam i slikam.
Selo Vardarac nekad se nazivalo Darócz pa je po tom starom imenu restoran i dobio naziv. Po nekim tumacenjima rec darócz oznacava lovca koji se bavi gulenjem i obradom koze te skidanjem rogova s divljaci. Restoran je u vlasnistvu familije Makovec, a majka Katica je glavna kuvarica. O rakiji "zmijevaci" i nekim lokalnim specijalitetima procitajte u ovom clanku.
Rodjendan mog muza bio je prilika da opet dodjemo u ovaj restoran, ali ovaj put na veceru. 🙂
Jelovnik je napisan na hrvatskom i madjarskom jeziku sa starim slikama sela i opisom istorije sela, te kratkim pricama kako se nekad jelo i o istoriji poznatog Szekeli gulasa. U ponudi ima veliki izbor domacih tradicionalnih jela i ribljih specijaliteta. Imaju i zablji kraci na 3 nacina. Takodjer su poznati po strudlama i domacoj Dobos torti.
Kcerka i ja smo narucile pilecu platu za 2 osobe s pecenim krompirima, a kod sina samo prolaze cevapi.
Ostatak ekipice je vecerao smudja na "Orly nacin".
Uzivali smo u finoj veceri i prijatnoj atmosferi. 🙂 Na sledecem godisnjem planiram opet doci, ali kad bude muzika uzivo. Volela bih probati njihove cvarke od ribe kao predjelo i neki neobicni specijalitet.
U Baranji ima nekoliko restorana uredjenih u rustikalnom i etno stilu. Za pohvalu je trud ulozen u uredjenje tih restorana i zelja da se ocuva tradicija.
Za pohvalu je sto su te starinske kuce i imanja sacuvana od propadanja i pretvorene u prave male etno kutke.
Vec sam vas provela kroz jos jedan prekrasan kutak Baranje "Ulicu zaboravljenog vremena" u Karancu, a u nekom od narednih putopisa vodit cu vas u Kopacki Rit u restoran "Kormoran". 🙂
:(Još nema komentara